Kako da vam trava uvek bude zelena i uredna

Kada se bavimo temom kako da trava uvek bude zelena i uredna, važno je početi od samog početka - sadnje trave i pripreme tla. Ovi koraci su ključni jer postavljaju osnovu za zdrav rast trave.

Bez adekvatne pripreme i pravilne sadnje, kasniji napori za održavanje travnjaka mogu biti manje efikasni, a trava će biti podložnija bolestima, suši i drugim problemima.

Sadržaj:

• Priprema terena za sadnju trave
• Odabir semena trave i setva
• Zalivanje trave
• Košenje trave
• Vertikulacija travnjaka
• Đubrenje travnjaka
• Korov
• Održavanje opreme za travnjak
• Prevencija i tretman bolesti trave
• Održavanje trave tokom zime
• Zalivanje tokom sušnih perioda
• Saveti za guste i bujne travnjake

Priprema terena za sadnju trave

Za početak teren za sadnju trave se priprema tako što se cela parcela prvo isprska herbicidom kako bi se uništio nepotreban korov.

Nakon nanošenja herbicida, čekamo 15 do 20 dana da herbicid “odradi svoje”. Ako korov nije postao braon, potrebno je ponoviti postupak prskanja još jednom.

Kada je sav korov postao braon, spreman je za ručno uklanjanje.

Uklanjamo ga tako što sklanjamo sloj zemlje da bismo izbacili sav korov i ostatke herbicida, a zatim nanosimo novi sloj zemlje.

Ako postavljate mrežu za krtice, to treba uraditi pre nanošenja novog sloja zemlje.

Pre sejanja, na 15 do 20 dana postavljamo automatski zalivni sistem na praznu parcelu kako bi se zemlja stalno vlažila, što omogućava da iz nove zemlje nikne korov koji se i ovog puta vadi ručno.

Nakon vađenja korova, tlo je spremno za setvu.

Preporučeni period za setvu je od marta do sredine maja ili od septembra do novembra, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Odabir semena trave i setva

Kada birate seme za vaš travnjak, važno je proveriti da li je travi koju želite da posejete potrebna veća ili manja količina sunca.

Naša preporuka je Barenbrug trava, koja je odlična za setvu.

Preporučena količina smeše semena je 40 do 45 grama po kvadratnom metru, što iznosi 4 do 4,5 kilograma za 100 kvadratnih metara.

Međutim, možete koristiti i 60 do 70 grama po kvadratnom metru za gušću travu.

Takođe, preporučujemo da odmah nakon sadnje semena teren poprskate sredstvom protiv mrava, jer jedno jato mrava može uništiti 4 do 8 kvadratnih metara semena za jednu noć.

Seme se sadi tako što se nakon razbacivanja smeše prelazi valjkom, kako bi seme dostiglo dubinu od 1 do 2 centimetra, u zavisnosti od strukture zemlje, da li je rastresita ili malo tvrđa.

Valjkom se prelazi unakrsno kako bi cela površina bila ravnomerno pokrivena.

Što je podloga tvrđa i što se više valja, to je bolje za seme i samu travu.

Zalivanje trave

Nakon setve, potrebno je vršiti takozvano "agresivno polivanje", što znači zalivanje 4 do 7 puta dnevno.

Čim zemlja pobeli, potrebno je politi vodom kako bi zadržala vlagu.

To se nastavlja dok trava ne nikne. Nakon što trava nikne, prestajemo sa dnevnim zalivanjem i počinjemo da zalivamo samo noću, od 20h.

Kod velikih vrućina, važno je podesiti sistem za zalivanje tako da se ne stvaraju bare, jer sunčeva svetlost na tim mestima može uzrokovati gljivična oboljenja trave, koja postaje braon.

Da bi se sprečilo gljivično oboljenje, potrebno je posipati šećer po travnjaku i pustiti sistem za zalivanje, jer šećer reguliše pH vrednost zemlje i hrani travu.

Kada trava postane starija, režim zalivanja se menja.

Sve do prvog košenja, zaliva se noću, u zavisnosti od tipa rasprskivača.

PGP rotatori moraju raditi od 15 do 20 minuta kako bi voda prodrla do dubine od 6 cm, sprejevi odnosno raspršivači rade do 8 minuta, a MP rotatori do 25 minuta. Sprejevi bacaju vodu istovremeno na celu površinu i troše dosta vode za 8 minuta, dok MP rotatori troše manje vode - MP 1000 troši 1,7 litra na minut.

Ovaj režim zalivanja se održava do prvog košenja.

Nakon prvog košenja, potrebno je posejati travu na mestima gde nije nikla. Tokom velikih vrućina, zalivanje obavezno treba obavljati posle 8 sati uveče, a kada je pretoplo, može se zalivati i dva puta dnevno, odnosno rano ujutru i kasno uveče.

Košenje trave

Posle 20 do 25 dana od izbijanja trave, vrši se prvo košenje na visini od 10 do 12 cm.

Kod prvog košenja, važno je da kosilica ne propada u tlo.

Košenje travnjaka je jedan od najvažnijih aspekata njegove nege, jer pravilno košenje može značajno doprineti zdravlju i izgledu vašeg travnjaka.

Pre prvog košenja, potrebno je ukloniti nepotrebni korov, a zatim kositi travnjak na najvećoj mogućoj visini koja je podešena na kosilici.

Ovaj način košenja treba primenjivati tokom cele godine, jer je mlada trava još uvek nežna.

Pravilno košenje pomaže travi da se raširi i sama sebe zaštiti od velikih vrućina i vremenskih neprilika.

Visina košenja

Nakon prve godine košenja na maksimalnoj visini, možete promeniti visinu košenja.

Viša trava ima dublji korenski sistem, bolje zadržava vlagu i pruža bolju zaštitu od korova i štetočina.

Za mladu travu preporučuje se košenje na 6 cm. Posle prve godine visina košenja može biti 3 do 4 cm, ali ne pre nego što trava ojača.

Travnjak je potrebno kositi tako da se ukloni samo jedna trećina visine trave pri svakom košenju. Uklanjanje prevelike količine trave odjednom može stresirati biljke i oslabiti travnjak.

Frekvencija košenja

Frekvencija košenja zavisi od brzine rasta trave, koja može varirati u zavisnosti od sezone i vremenskih uslova.

Tokom proleća i jeseni, trava obično raste brže i možda će biti potrebno kositi je jednom nedeljno.

Leti, kada je rast sporiji zbog vrućine i potencijalne suše, kosite ređe, ali održavajte travnjak na odgovarajućoj visini.

Tehnike košenja

Promena smera košenja pri svakom košenju pomaže da se izbegne sabijanje tla i stvaranje tragova točkova.

Takođe, različiti pravci košenja omogućavaju travi da raste uspravno i ravnomerno.

Kosite kada je trava suva kako biste postigli čist rez i izbegli zgrudvavanje trave.

Sakupljanje i malčiranje

Pokošena trava može služiti kao prirodni malč, vraćajući hranljive materije nazad u tlo i zadržavajući vlagu.

Međutim, ako imate problema sa štetočinama ili bolestima, bolje je sakupiti pokošenu travu kako bi se smanjio rizik od širenja problema.

Vertikulacija travnjaka

Posle 3 do 4 meseca kada trava ojača dolazi prva vertikulacija.

Vertikulacija trave, poznata i kao aeracija, je proces ključan za održavanje zdravlja i vitalnosti travnjaka.

Ovaj postupak uključuje pravljenje malih rupa u tlu kako bi se omogućio bolji protok vazduha, vode i hranljivih materija do korena trave.

Vertikulacija poboljšava drenažu uklanjanjem slojeva sabijenog tla, omogućavajući vodi da lakše prođe kroz zemlju smanjujući rizik od zadržavanja vode i truljenja korena.

Takođe, smanjuje zbijenost tla, što je važno jer zbijeno tlo otežava rast korena. Kroz rupe nastale vertikulacijom, hranljive materije iz đubriva lakše dopiru do korena, omogućavajući bolji rast trave.

Đubrenje travnjaka

Đubrenje je ključno za zdrav rast trave jer obezbeđuje esencijalne hranljive materije koje tlo možda ne može da pruži u dovoljnoj količini.

U proleće koristite đubrivo bogato azotom, koje podstiče rast i zelenilo trave, dok u jesen treba primeniti đubriva bogata kalijumom, koja jačaju travu i pripremaju je za zimu.

Jedno od najboljih đubriva koje se preporučuje je NPK 16-16-16.

Đubrivo se nanosi ravnomerno po travnjaku, pazeći da se ne prekorači preporučena količina kako bi se izbeglo oštećenje trave.

Pravilan raspored đubriva i izbor odgovarajućih formulacija doprineće bujnom i zdravom travnjaku tokom cele godine.

Takođe, važno je obratiti pažnju na vremenske uslove pri đubrenju; ako padne kiša nakon što ste naneli đubrivo, potrebno je ponoviti proces, jer kiša može oprati đubrivo u dublje slojeve zemlje, čime se smanjuje njegov efekat.

Korov

Kontrola korova i štetočina

Korov i štetočine mogu značajno oštetiti travnjak ako se ne kontrolišu pravovremeno.

Iako teorijske prirodne metode kontrole korova, kao što su upotreba pokrivača tla, redovno košenje i korišćenje organskog komposta, zvuče korisno, u praksi prirodna rešenja često nisu dovoljna.

Kao jedina alternativa ostaje redovno ručno čupanje korova.

Redovno pregledanje travnjaka i brza reakcija na prve znakove korova ili štetočina pomoći će u održavanju zdravog i bujnog travnjaka.

Dok neki ljudi koriste so za borbu protiv korova, to nema značajan efekat, a najefikasnije rešenje često uključuje hemijske preparate.

Takođe, važno je napomenuti da se pre prvog košenja obavezno mora ukloniti korov poput štira i muvara.

Vrste korova i kako se vade

Važno je razlikovati korov na osnovu oblika listova: uskolisni i širokolisni korov.

Uskolisni korov, poput divlje trave, ima tanke, uske listove i često se širi iz semena ili malih delova korena. S druge strane, širokolisni korov, kao što je štir ili maslačak, karakteriše šire listove koji često formiraju rozetu blizu tla.

Za vađenje uskolisnog korova preporučuje se korišćenje alata za precizno uklanjanje korena, poput motike ili čistača korova, kako bi se sprečilo ponovno nicanje. Širokolisni korov zahteva temeljitije uklanjanje, koristeći lopatice ili čistače korova, kako bi se izvukli svi delovi korena i sprečilo njihovo ponovno nicanje.

Održavanje opreme za travnjak

Pravilno održavanje kosilice i drugih alata je ključno za efikasno održavanje travnjaka.

Oštrenje noževa odnosno mačeva kosilice je veoma važno jer osigurava čist rez, što smanjuje stres za travu i pomaže u prevenciji bolesti.

Nakon svake upotrebe, očistite kosilicu od trave i zemlje kako biste produžili njen vek trajanja.

Takođe, redovno proveravajte i menjajte ulje, filtere i svećice na benzinskim kosilicama.

Prevencija i tretman bolesti trave

Prepoznajte najčešće bolesti trave kao što su gljivice, plesan i smeđa mrlja.

Preventivne mere uključuju pravilno zalivanje odnosno izbegavanje preterane vlažnosti.

Ako primetite znake bolesti, kao što su promena boje ili mrtve mrlje, odmah reagujte.

Koristite odgovarajuće fungicide prema uputstvima proizvođača ili se odlučite za prirodna rešenja poput neem ulja ili mešavine sode bikarbone i vode.

Takođe, pazite da ne preterujete sa đubrenjem, jer višak hranljivih materija može podstaći rast gljivica.

Pravilna prevencija i brzi tretmani osiguraće zdrav i bujan travnjak.

Održavanje trave tokom zime

Veoma je važno da se zimi izbegne gaženje po travnjaku.

Tokom zime, kada ima snega, tragovi cipela mogu oštetiti travu na mestima gde je pritisnuta, što može dovesti do njenog uništavanja.

Preporučuje se da tokom zime, dok je sneg prisutan, primenjujete đubrivo NPK 16-16-16.

Kada se sneg otopi, đubrivo će se zajedno sa vodom infiltrirati dublje u zemlju, čime će se obezbediti dodatna hranjivost za travnjak.

Zalivanje tokom sušnih perioda

Tokom sušnih perioda, zalivanje travnjaka je od presudnog značaja.

Uvek je dobro koristiti kišnicu kada je to moguće i zalivati travnjak rano ujutru ili kasno uveče kako biste smanjili isparavanje vode.

Postavite automatski zalivni sistem koji će ravnomerno rasporediti vodu po celom travnjaku.

Izbegavajte prekomerno zalivanje koje može dovesti do stvaranja bara i gljivičnih oboljenja.

Saveti za guste i bujne travnjake

• Gust i bujan travnjak postiže se pravilnim dosejavanjem semena, valjanjem i redovnim đubrenjem.
• Dosejavanje je najbolje obaviti u proleće ili jesen, kada su uslovi za klijanje optimalni.
• Nakon rasipanja semena, koristite valjak kako biste seme utisnuli u zemlju i osigurali dobar kontakt sa tlom.
• Redovno đubrenje i zalivanje pomažu u rastu trave i održavanju njene gustine.
• Kosite travnjak na preporučenoj visini kako biste podstakli gust rast i sprečili rast korova.
• Pravilnom negom i redovnim održavanjem, vaš travnjak će biti gust, bujan i zdrav tokom cele godine.